Danas

ponedeljak, 8. novembar 2004.

NIS-RNB

NIS-Inženjering

KONCERT

Ivan Brkljačić, kompozitor čija su tri nova dela izvedena ove jeseni na festivalima savremene muzike u Beogradu

Živi zvuk je uvek nešto najdragocenije

Zorica Kojić
Susret sa mladim beogradskim kompozitorom Ivanom Brkljačićem (1977) ravan je strujnom udaru koji vas, barem na domaćoj serioznoj sceni, odavno nije zadesio. Vrhunski pop superstar na sceni, ovaj autor se kreće između delikatnih raspoloženja i radikalne emisije stava sa nesavladivom lakoćom iz koje, bez obzira na trenutni izvođački sastav na podijumu, sve vreme perfektno izbija obilje njegove kreativne ličnosti. Zvuk tako elektrifikuje njegov auditorijum, jednako kao i njegove muzičare, dok njega možete primetiti kako sedi negde u gledalištu i mimo večeri tokom kojh se izvode njegova dela. Nova, dosad neviđena praksa za novo vreme i nove ličnosti. Pa, kažite onda da samo prisustvo talentovanih stvaralaca ne vaspitava sve okolo!

Videli smo Vas, praktično svake večeri na protekloj Tribini kompozitora, često i na samoj sceni, ali obavezno u publici. Smatrate li da je veoma važno da kompozitori slušaju i sopstvena, ali i tuđa dela uživo, specijalno dela jedne sasvim nove generacije nastanka? Šta se u stvari dobija u vašem poslu, slušajući uživo nečije druge kompozicije, pa i svoju?
- S obzirom da sam ja i klasičnu školu završio kroz tu Muzičku akademiju koju imam iza sebe, prosto je neminovnost da se pojavljujem na koncertima - kao što komponujem neku svoju muziku, tako, kao jedan vrlo značajan deo svog bavljenja muzikom, smatram i odlazak na koncert. Svakako da se i na koncertima uči, svakako da se i na koncertima može videti mogućnost raznoraznih instrumenata, ali i mogućnost raznoraznih orkestracija u konkretnim slikama, zvučanju. Naravno, mi tokom studija to već izučimo, ali živi zvuk je uvek nešto najdragocenije. Tako da, još jednom ponavljam, odlazak na koncert je za mene jedna potpuno normalna stvar i ja na to gledam kao na neku vrstu neminovnosti.

Susret sa "živim" zvukom, specijalno u situaciji kada ste ga i lično izumeli, uvek je, pretpostavljam, neka vrsta šoka. Kako se, u vašem konkretnom slučaju, čovek oseća kada čuje svoju kompoziciju, u kontekstu stvarnog koncerta? Proces nastajanja, pa čak i postavljanja dela je verovatno nešto drugo, a sam koncert potpuno nešto treće?
- Uzbuđenje tim povodom je jedinstveno. Pogotovo, kada su premijere u pitanju. Kako bih rekao, uvek neka strepnja postoji, ali čak i ako izvođenje nije perfektno, neka vrsta satisfakcije je uvek prisutna. Na kraju i ono što je najbitnije - posle živog koncerta, posebno ako sve prođe kako treba, javlja se neka nova motivacija i neka potvrda da ovo čime se bavim i što radim, praktično svakodnevno, ima neku svrhu i ima smisla i da to što nemamo baš mogućnost da se izvodimo često jeste samo sticaj okolnosti, a ne neka moja ili naša greška i krivica. Prosto su ključne stvari koje tu nastaju - zadovoljstvo i motivacija za novi rad.

Vrlo je zanimljivo to što se sa današnjim kompzitorima dešava, najvećim delom baš iz nemogućnosti da budu češće na serioznim podijumima, nadalje sa mladim izvođačima, pa možda delom i sa radoznalom, i postojećim stanjem stvari nezadovoljnom publikom - dakle, to da je jedna vrsta kreativnog izlaska stvaranje za pozorište koje se već podrazumeva, ali i ogledanje svojih snaga na nekim drugačijim muzičkim scenama. Recimo, autorski i svirački etno angažman poslednjih godina afirmisao je efikasno mnoge mlade, klasično obrazovane ljude ovde - Anju Đorđević i njene Marsiju i Ravno Nebo, Ognjena Popovića i njegove Prijatelje i mnoge druge. Šta se sa vama dešava u tom smislu?
- Ne mogu još uvek da kažem da sam se u nekim drugim žanrovima, a da nisu konkretno vezani za savremenu klasiku ili za pozorište, dakle, našao, ali ko zna! Ne mogu tu da budem štur, jer me zanima, naravno, svaka muzika. A to što se ti žanrovi pojavljuju među obrazovanim mladim muzičarima nekako je normalno, hoću reći da je normalno da kompozitori pronalaze žanrovske sfere u kojima njihova muzika može da živi, jer baviti se stvarno onako ambiciozno klasičnom savremenom muzikom prilično je teško, upravo zbog toga što kompozitor nailazi na brdo problema u oživljavanju, u ubacivanju u stvaran život svoje muzike. Lično, na to što se ti raznorazni nus-žanrovi pojavljuju, gledam zaista kao na nešto što je dobro u stvari i, ko zna, možda ću se vrlo brzo i oprobati u nekim za mene novim muzikama.

Osim Tribine kompozitora i evo ovih najnovijih ČINČ projekata koji su svakako neprocenjivo dragoceni, da li tokom kalendarske godine, odnosno zvanične sezone, ima još neke prilike da se aktuelna produkcija mladih i ne samo mladih, nego kompozitora svih generacija koje stvaraju danas, negde predstavi?
- Što se tiče ove zemlje, zapravo ne. Postoji neka minimalna šansa u okviru Bemusa da se "provuče" neki savremeni autor, ali to se vrlo često završi na mizernoj brojci od jednog ili dva slučaja i to ne baš svake godine. Tribina kompozitora zbog toga jeste nešto važno što se dešava jednom godišnje, namenjeno savremenoj muzici, ali raduje me što je ove godine evo prvi ČINČ festival održan i ko zna možda je počela stvar da se širi. Mada, ono što je najbitnije jeste da u ovom gradu i u ovoj zemlji sigurno postoji publika za ovakve stvari, samo je prosto nekako treba privući, organizacijom festivala, a i raznovrsnošću koja bi potencijalno mogla da bude u okviru njih.

Ove jeseni imate čak tri nove kompozicije na repertoarima pomenutih festivalskih projekata. Onaj ko je čuo vašu idealno decentnu Kavatinu za harfu na ČINČU, imao je da se iznenadi eksplozijom humornog, gamenskog duha u "Cutting Edge" na programu Slavko Osterc trija sada u okviru Tribine? I - zanimljivo - u ovim kompozicijama nismo primetili nikakva tehnološka pomagala. Je li to vaš stav ili se to slučajno desilo?
- U ovim kompozicijama sticajem okolnosti nema elektronike, jer direktno sam u njima bio vezan za akustični medij, ali radio sam elektroniku, u elektro-akustičnom mediju ravnopravno sa strogo akustičnim, možda nešto malo više u primenjenom žanru, baveći se pozorištem, ali i u klasičnom. Pre par godina na stihove Prevera, recimo, uradio sam pesmu za sopran, violončelo i "live" elektroniku, tako da sam imao zaista izlete i u taj medij. A, što se tiče raznovrsnosti ovih kompozicija među sobom, koje su premijerno izvedene, pa, šta ja znam, meni to deluje nekako kao odlična stvar iz prostog razloga što ja ne bih voleo da me neki muzički kritičari i muzikolozi, teoretičari, ko već, svrstaju u neku kategoriju kompozitora u smislu da sam ja sada, ne znam, kompozitor "nove jednostavnosti" ili "nove kompleksnosti" ili da sam vezan samo za avangardu neku ili šta već ne. Pprosto, u raznoraznim sam osećanjima i u temama i mislim da svaka moja muzika na neki novi način može da zvuči i da komunicira onda sa publikom, i dobro je da se neka stvar jednom delu publike dopadne, a neka druga onom drugom, to je jednostavno način da kompozicije zaista žive svoj život i posle premijernog izvođenja.

Večeras u Užicu počinje 9. jugoslovenski pozorišni festival

"Beskraj i večnost nisu naš problem"

Deveti jugoslovenski pozorišni festival u Užicu, koji ove godine nosi poruku "Beskraj i večnost nisu naš problem", počinje večeras, a trajaće narednih sedam dana. Selektor Vladimir Kopicl odabrao je po svojoj oceni sedam najboljih predstava, bez obzira na žanr i poreklo pisca, nastalih u protekloj pozorišnoj sezoni, koje će se takmičiti za neku od devet nagrada pod nazivom "Ardalion". Užičkoj publici predstaviće se Crnogorsko narodno pozorište iz Podgorice sa predstavom "Lažni car" (M. Kovač/B. Mićunović), Teatar "Joakim Vujić" iz Kragujevca igraće komad "Romeo i Julija" (V. Šekspir/P. V. Polić), Atelje 212 komad "Amerika, drugi deo" (B. Srbljanović/D. Mijač), a četvrte festivalske večeri Srpsko narodno pozorište "Pokondirenu tikvu" (J. S. Popović/K. Krnjanski). Kruševačko pozorište i Beogradsko dramsko predstaviće se komadom "Svinjski otac" (A. Popović/E. Savin), NP "Toša Jovanović" iz Zrenjanina igraće "Četvrtu sestru" (J. Glovacki/R. Milenković), a JDP "Mletačkog trgovca" (V. Šekspir/E. Savin). U čast nagrađenih, na kraju festivala ansambl Zvezdara teatra izvešće "Pogled u nebo" (D. Her/Lj. Todorović).
Vladimir Kopicl, u obrazloženju svoje selekcije, ističe da za razliku od prošlogodišnjeg, ovogodišnji festival i predstave na njemu "pokazaće se kao niz uspelih teatarskih događaja po sebi, naizgled bez neke čvršće organske veze", ali i podsetiti da je "pozorište veoma društveni događaj". Zoran Stamatović, direktor užičkog pozorišta i direktor festivala, u razgovoru za Danas ističe da je sve spremno za početak festivalskog takmičenja.
- Ministarstvo kulture Srbije obećalo je 1.5 miliona dinara i uplatilo je polovinu te sume, a užička opština je uplatila 600.000 dinara, koliko je bilo i planirano u opštinskom budžetu. Ministarstvo kulture Crne Gore preispituje mogućnost pokrivanja troškova gostovanja predstave CNP, za šta je potrebno 6.500 evra i skoro još toliko za ostale troškove", rekao je za Danas Stamatović, dodajući da su gotovo svi kompleti ulaznica prodati, što ukazuje da je ova pozorišna manifestacija postala pravi kulturni brend. Inače, komplet ulaznica za sedam takmičarskih predstava i jednu u čast nagrađenih košta od 5.400 do 6.000 dinara, a bilo ih je moguće kupiti već od septembra, dok je cena ulaznice za jednu predstavu od 800 do 1.000 dinara. U pratećem festivalskom programu, i ove godine biće priređeno niz sadržaja, poput izložbe fotografija sa ranijih festivala, autora Radovana Baje Vujovića iz Užica i nekoliko promocija knjiga. N. Kovačević

Hardcore Workshop Exchange

Ples na Balkanu - u nordijskoj regiji 2004/05.

Hardcore Workshop Exchange (HWE): Ples na Balkanu - u nordijskoj regiji 2004/05. projekat je čiji je inicijator NORDSCEN - Nordijski centar za izvođačke umetnosti. To je deo šireg programa kulturne razmene između zapadnobalkanskih i nordijskih zemalja koje je pokrenuo Nordijski savet ministara. HWE se zasniva na saradnji partnera i umetnika koji se bave plesom na zapadnom Balkanu (u Hrvatskoj, Makedoniji, SCG) i nordijskoj regiji (Finskoj, Norveškoj i Švedskoj). Svaku zemlju predstavljaju po jedan koreograf i četiri učesnika. Sastaju se da bi se zajedno bavili istraživanjem u okviru radionica i na gostovanjima publici predstavili najnovije rezultate svog rada. Projekat HWE odvija se u dve faze. Prva traje od 5. do 14. novembra 2004, tokom koje su nordijski umetnici u balkanskim zemljama. U tri balkanska grada istovremeno se održava šest radionica i uspostavljaju se sledeće veze: Skoplje - Malme, Zagreb - Oslo/Bergen i Beograd - Helsinki.
Narednog vikenda u beogradskom Domu omladine biće organizovano šest različitih prezentacija radionica i šest nastupa gostujućih umetnika - učesnika u projektu. Dom omladine Beograda, inače, kao domaćin beogradskog dela programa, ima finansijsku podršku Gradskog sekretarijata za kulturu. Pogon DOB će 13. novembra, od 10 do 14 sati, biti domaćin prezentacije radionica. Predstave počinju da se izvode dan ranije, odnosno u petak 12. novembra. Tog dana, publika će videti "Van tangente" Iskre Šukarove iz Makedonije, solo nastup u kome se istražuje geometrija prostora u odnosu na ljudsko telo (Pogon, 19 sati), dok će Trupa za urbani ples Flow - Mo iz Finske izvesti "Kretanje kao identitet, footwork kao vid umetnosti" (Velika sala, 21 sat). Reč je o reformaciji umetnosti uličnog plesa, vraćnjem plesa korenima. U Velikoj sali, 13. novembra u 21 sat, nastupa trupa Lise Torun iz Švedske ("Synchrona"). Oni stvaraju prostor u kome preovlađuju ponos i manipulacija emocijama. Konačno, u nedelju 14. novembra, u Pogonu u 19 sati pozorišna trupa "k.o." i Željka Saničanin izvode "Diskurs ljubavnika" po Rolanu Bartu, multimedijalni performans, a u 21 u Velikoj sali je "Mali štap, velika ptica" Henrijete Pedersen iz Norveške. U drugoj fazi projekta HWE, umetnici sa Balkana idu kod svojih domaćina u nordijske zemlje, u jesen 2005. godine. I. M.

WORLDART

NAJPOZNATIJI KINESKI FILMSKI REDITELJ ZANG JIMOU - dobio je glavno priznanje na dodeli "Fiat nagrada", na smotri filmova o sportu, koja je održana u Milanu. Šestodnevni "TV međunarodni festival sportskih filmova" u italijanskom gradu okupio je kandidate iz mnogih zemalja, među kojima su bili Rusija, Grčka, Australija, Iran i Francuska. Jimou, inače dvostruki dobitnik Zlatnog lava u Veneciji (1992. i 1999) nagrađen je za svoje ostvarenje "Kineska foka: Razigrani Peking" o amblemu naredne Olimpijade koja će se održati 2008. u Pekingu. V. T.
KRAJ PREGLASNOG EMITOVANJA REKLAMA U BIOSKOPIMA - Reditelj Stiven Soderberg, kao i mnogi bioskopski posetioci u SAD, smatra da su reklame i trejleri, koji se puštaju pre emitovanja filma, preglasni. Zbog toga je Savet za oglašavanje u bioskopima pokrenuo akciju kako bi se uspostavili standardi za stepen jačine zvuka kako reklama, tako i trejlera. Trenutno su izgleda "najproblematičniji" trejleri. Jačina njihovog zvuka je standardizovana na 85 decibela (do 1997. bilo je 90 decibela), i neki tvrde da ovo nije preglasno, već da problem prave reklame koje se u salama puštaju pre bilo čega drugog. Ovo bi mogao da bude dobar argument pošto se pokazalo da reklame u bioskopima često dostižu nivo od 90, pa čak i 92 decibela. Prema istraživanjima u 16 gradova, 83 posto bioskopskih posetilaca je izjavljivalo da je jačina zvuka filma u redu, 79 posto je to govorilo za trejlere, a 68 posto za reklame. V. T.
HOROR PISAC KLAJV BARKER - produciraće SF-horor triler "Plague" čija je radnja smeštena u budućnost kada je misteriozna apokalipsa ostavila decu celog sveta u komatoznom stanju. Scenario ovog filma napisali su Hal Masonbert i Til Minton, a snimanje treba da počne u februaru 2005. Barker već radi na produkciji filma "Dread" za studio "Fox", koji je baziran na njegovoj istoimenoj kratkoj priči. U međuvremenu on piše scenario za "Tortured Souls" za studio "Universal", i govori se da će on i režirati ovo ostvarenje. V. T.

KRATKIREZOVI

JEVGENIJ KISIN RAZOČARAO PARIŽANE
Ispred pariskog teatra Šanz-Elize 30. oktobra, brojni su bili ljudi sa papirom u ruci - "tražim mesto". Međutim, koncert poznatog ruskog pijaniste Jevgenija Kisina (33) bio je rasprodat do poslednjeg mesta. Nekadašnje čudo od deteta, on je od desete godine nastupao na solističkim koncertima, da bi potom sarađivao sa najvećim dirigentima sveta: Karajanom, Ozavom, Mehtom, Barnaboamom, Mazelom... Na pariskom koncertu Kisina je pratio Nacionalni orkestar Francuske pod upravom nemačkog dirigenta Kurta Masura. Program, pet Betovenovih klavirskih koncerata, izveden je iz dva puta, 28. oktobra prvi, drugi i treći, dok su 30. oktobra na programu bili četvrti i peti.
Prvi koncert bio je muzičko razočarenje, te je postajala bojazan da će i drugi ići u istom pravcu, što se odmah i potvrdilo. Četvrti klavirski koncert Kisin je započeo preciznim i jasnim, mada malo metalnim zvukom. Orkestar je odgovorio lako i ujednačeno, ali je zvučao malo prignječeno. Potom se u pristupu mladog pijaniste počeo da oseća nedostatak mekoće i povezanosti. Betovenova emotivnost svedena je na minimum, a jaka naglašavanja samo su označavali mesta na kojima je orkestar trebao da odgovori. Uzaludni su bili Masurovi pokušaji da uskladi pristup soliste i orkestra. Peti koncert Kisin je započeo brutalnim naglašavanjem, neprimerenim lirskoj atmosferi, i tek je u sredini dela krenuo u saradnju sa dirigentom i orkestrom. Katastrofa je delimično izbegnuta, međutim, ostao je utisak da je Kisinov pristup unapred bio isplaniran, te da ništa nije moglo da ga skrene sa naumljenog puta. Čak ni nesklad sa dirigentom i orkestrom. A. Manić

ELFRIDE JELINEK SNIMILA GOVOR ZA OSLO
Elfride Jelinek (58), austrijska spisateljica, ovogodišnja dobitnica Nobelove nagrade za književnost, snimila je govor koji će biti emitovan na ceremoniji u Oslu, dok će ona ostati kod kuće. "Snimila sam svoj govor u Beču, prošle nedelje. To je obavila švedska televizija. Uradila sam to zato što ne mogu da idem u Švedsku zbog moje ‘socijalne fobije’, ne mogu da podnesem gomile ljudi", objasnila je književnica zašto je neće biti na ceremoniji koja će se održati 10. decembra. V. T.

NAGRADA IVANU ĐORĐEVIĆU NA FESTIVALU U ŽENEVI
Srpski glumac Ivan Đorđević dobio je nagradu za glavnu mušku ulogu u filmu "Povratnik" Jovana Arsenića, na 10. festivalu "Sinema tut ekran" u Ženevi, javlja Frans pres. Gran pri festivala održanog od 29. oktobra do 6. novembra, dodeljen je francusko-izraelskom filmu "Avanim" (Kamenje) režisera Rafaela Nađarija. Žiri, kojim je predsedavao američki sineasta Monti Helman, Gran pri nazvan "Zlatni odsjaj", dodelio je priči o patnjama mlade Izraelke čiji je muž ubijen u atentatu u Tel Avivu. Međunarodni festival "Sinema tut ekran" predstavlja audiovizuelna dela namenjena bioskopima i televiziji. Beta

BEOGRADSKOM "IDIOTU" GRAN PRI U MOSKVI
Na Drugom međunarodnom Festivalu "Zlatni vitez" u Moskvi, koji je održan od 28. oktobra do 6. novembra, drama "Idiot" F. M. Dostojevskog u režiji Steve Žigona, osvojila je Gran pri kao najbolja predstava. Scenografiju za ovu predstavu potpisuje Boris Maksimović a kostime Božana Jovanović. U glavinim ulogama Ivana Žigon, Nebojša Dugalić, Tihomir Arsić, Dušan Jakšić, Mida Stevanović, Ognjanka Ognjanović, Boris Pingović, Predrag Tasovac, Lidija Pletl, Gorjana Janjić... "Zlatnog viteza" za najbolju mušku ulogu dele Tihomir Arsić (Rogožin) i Nebojša Dugalić (Miškin). Najbolja ženska uloga drugog plana dodeljena je Vjeri Mujović za ulogu Aglaje. Nagrade je dodelio osmočlani međunarodni žiri kojim predsedava poznati ruski reditelj i direktor Festivala Nikolaj Burljajev. Predstava i glimci Narodnog pozorišta u Beogradu, osvojili su nagrade u konkurenciji 30 predstava i 600 učesnika. Ovaj značajan festival održan je pod pokroviteljstvom Ministarstva za kulturu Rusije uz blagoslov patrijarha Moskovskog i cele Rusije Alekseja drugog. K. R.

PREDRAG EJDUS PONOVO NA SCENI NP
Na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, 8. i 12. novembra (19.30), prvi put u sezoni 2004/05 biće izvedene predstave "Faust I" i "Faust II" J. V. Getea u adaptaciji i režiji Mire Erceg. U naslovnoj ulozi Predrag Ejdus, Mefista igra Tihomir Stanić, dramaturg je Zoran Raičević, kompozitor Zoran Erić, scenograf Nevenka Vidak, kostimograf Milena Jeftić Ničeva Kostić. Premijera "Fausta I" održana je 2. decembra 2002, a "Fausta II" 9. januara 2003, na Velikoj sceni NP. Obe predstave gostovale su sa uspehom 2003. u Slovenskom Narodnom gledališču u Mariboru, Tihomir Stanić dobio je Nagradu "Raša Plaović" za ulogu Menfista, a za režiju Mira Erceg, dok su predstave dobile godišnju nagradu NP za najbolja ostvarenja u sezoni 2002/03. M. J.

NOVA "ZONA ZAMFIROVA" U VRANJU
Glumac i reditelj iz Beograda Filip Gajić, počeo je u vranjskom Pozorištu "Bora Stanković" rad na predstavi Stevana Sremca "Zona Zanfirova", čija premijera bi trebala da usledi 15. decembra. Za ovu predstavu Gajić je u prvoj fazi rada angažovao čak 20 glumaca vranjskog pozorišta, a očekuje se da taj broj neće biti končan. Sa hit predstavom Strahinje Mitrića "Kako snimiti porno film" u režiji Vladimira Lazića, Vranjanci 11. novembra gostuju u niškom NP, a sutradan će "Pornić" biti izveden i pred publikom u Kavadarcima (Makedonija). "Nakon više od jedne decenije nastavljamo saradnju sa pozorištem u Kavadarcima. Ovo je najbolji primer kako jedno pozorište poput našeg, koje se nalazi na južnim granicama srpske kulture, saradnjom sa pozorištem u Makedoniji može da radi na doprinosu za očuvanje kulturne tradicije", objasnio je direktor vranjskog pozorišta Radoslav Radivojević. Od premijere, 5. decembra prošle godine, predstava "Kako snimiti porno film" izvedena je 25 puta, a dosad je videlo blizu osam hiljada gledalaca, uključujući i publiku na Festivalu "Dani komedije" gde je proglašena za najsmešnije ostvarenje festivala po oceni stručnog žirija. Prema konačnim podacima 24. festival "Borini pozorišni dani", održan od 21. do 31. oktobra, kada je izvedeno ukupno 17 predstava (četiri za decu) videlo je više od 5.500 gledalaca, što je rekord svih dosadašnjih manifestacija. V. R.

FILIP PULMAN: BUŠ BI BIO IDEALAN DEČJI NEGATIVAC
Za Filipa Pulmana (58), dečjeg pisca fantazijskih priča, američki predsednik Džordž V. Buš bi bio idealan negativac u njegovim epskih sagama gde se sukobljavaju dobro i zlo. "On bi se savršeno uklopio. Ispoljio je vatreni fanatizam. Hrišćanski desničari u Americi su slika u ogledalu islamskih fundamentalista", rekao je Pulman, autor trilogije "His Dark Materials", koja treba da krene stopama Harija Potera i Gospodara prstenova, pošto će postati sledeća filmska franšiza. Za sedam miliona čitalaca njegove fantastične trilogije Pulman ima dobru vest - sledeće godine počinje da radi na četvrtoj knjizia o mladoj heroini Liri, koja će se zvati "The Book of Dust". Pošto će Pulman, koga često napadaju crkvene grupe zbog njegovih kritika religije, naredne dve godine provesti iza zatvorenih vrata, prvi film u predstojećoj trilogiji "Northern Lights" biće snimljen na osnovu scenarija koji je napisao britanski dramski pisac Tom Stopard. Filip Pulman bio je u prilici da vidi uspešnu adaptaciju njegove trilogije u izvođenju britanskog Nacionalnog teatra. Kad je reč o predstojećim filmovima, on je uveren da neće biti prenatrpani specijalnim efektima. V. T.

ARTIČOKE

FESTIVAL "ČEMBALO - ŽIVA UMETNOST/ARS VIVENDI CLAVICEMBALUM" - koncerti u Galeriji Artget (20.00): Svetlana Stojanović Kutlača (SCG), večeras u 20 sati + Razgovor na temu "Klavikord - Traganje za harmonijom od Pitagore do Baha" (Svetlana Stojanović) od 19 sati.
IZLOŽBA I PERFORMANS - Maje Popović "Homogenic", večeras od 20 sati u V.I.P. galeriji beogradskog Studentskog kulturnog centra.
CIKLUS TRIBINA - "Izazovi 21. veka" u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda, večeras u 19 sati: "Žensko pismo" (Ljubica Arsić i Dubravka Đurić) + projekcija filma "Profesorka klavira" (Mihael Haneke).
PREDSTAVLJANJE KNJIGE - "Istorija vizantijskog slikarstva" Viktora Lazareva (IK Globosino Aleksandrija/Logos/Brimo), danas u 11 sati u Međunarodnom pres centru - Tanjug.
KNJIŽEVNA REČ - broj 524, biće predstavljen danas u podne u prostorijama Udruženja književnika Srbije.