Ivan Brkljačić, mladi kompozitor, o spoju "umetničkog" i "popularnog"
Tamo gde cveta Samsung žut
Belef inicirao saradnju domaćih kompozitora mlađe generacije i rok bendova
Gde je DLM: Ivan Brkljačić
Jelena Novak ASMELO i za ovdašnju scenu sistemski
neuobičajeno, domaćim kompozitorima mlađe generacije ukazana je prilika
da na ovogodišnjem Belefu sarađuju sa domaćim rok bendovima u okviru
ciklusa nazvanog "So You Want To Be A Rock And Roll Star". Ivan
Brkljačić, čije kompozicije nas često suočavaju sa promišljanjem
propustljivosti granica između "umetničkog" i "popularnog", bio je gost
koncerta benda Deca loših muzičara, održanog 3. jula u Studentskom
kulturnom centru, na kome je nastupio i Beogradski duvački orkestar. U
sličnoj ulozi naći će se uskoro i Irena Popović, Jasna Veličković,
Božidar Obradinović i Vladimir Pejković koji će sarađivati sa bendovima
Kanda, Kodža i Nebojša, Neočekivana sila, Mistake Misake i Jarboli. U
kompoziciji "Gde je DLM?" autor je, povinujući se simetričnosti obrasca
sa refrenom ogolio, rasklopio i donekle destabilizovao očekivanosti
DLM-ovske numere koristeći tekst "Tamo gde cveta Samsung žut" koji je i
naziv novog albuma ovog sastava. Na pomenutom koncertu Brkljačić je za
klavijaturama, sa uživanjem, interpretirao neke od numera, a čitav
događaj bio je povod za razgovor sa kompozitorom.
Rok danas
Šta kao kompozitor mislite o rok muzici danas? - Okolnosti u kojima rok muzika živi danas
veoma su se promenile u odnosu na vreme u kom je rok začet, u kom se
razvijao, i naročito u kom je doživeo vrhunac. Iako je rok za mene i
dalje veoma bitan, kao vrlo značajan deo lične muzičke edukacije, a i
kao vrsta muzičkog izraza koji mi je i danas jedan od najbližih, on
zapravo nema više snagu koju je imao. Tržiste se proširilo, traži se
popunjavanje nekih umetničkih praznina koje još nisu dotaknute, i
voleli mi to ili ne, stvaraju se žanrovi koji su mnogo brži, površniji
u izrazu, plići, ogoljeniji, ali koji se takođe nameću kao potreba i
deo ukusa velikog dela populacije koja konzumira muziku, ili umetnost
uopšte.
Razgraničenja
između umetničke i popularne muzike sve su manja. S tim u vezi, kakva
je bila namera u kompoziciji koju ste ostvarili sa Decom loših muzičara? - Bez obzira na to što su granice između
popularne i umetničke muzike sve manje, one i dalje postoje, i čini mi
se, pogotovo posle sjajnog iskustva sa bendom kakav je DLM, da je i
dobro što postoje. To je neminovnost. U pitanju je žanrovska razlika,
što ne znači da jednu ili drugu vrstu muzike ne treba približavati
jednoj ili drugoj publici. Moj stav je da, ukoliko su u kontaktu, dva
žanra treba da se dopunjavaju, a nikako potiru, i da ima dovoljno mesta
i za jedan i za drugi žanr. U kompozitorskom pristupu porudžbini za
bend i te kako ima razlike u odnosu na pisanje za neki klasični kamerni
duo ili trio. Već sama činjenica da pišete muziku koju momci neće moći
da pročitaju, već će je naučiti slušajući vaša objašnjenja, iziskuje
drugačiji pristup kompozicionom procesu. Takođe, ja nisam mogao da
negiram činjenicu da je naše muzičko iskustvo različito i da su bendovi
mnogo više vezani za strofe, refrene, paterne i nevelike razlike u
njihovim ponavljanjima, što u klasičnom žanru nije slučaj. Generalno,
morao sam, (a i želeo) da se prilagodim pravilima popularnog žanra, ne
odbacujući lična pravila u kreaciji muzike, koja u velikoj meri
nasleđujem iz iskustva sa klasičnim žanrovima. Pred sam početak
komponovanja rešio sam da se nađem negde između ova dva žanra, i to je
na kraju rezultiralo kompozicijom, (u široko shvaćenoj rondo formi),
koju je bend zajedno sa mnom vrlo rado uvežbavao na probama, ali i
izveo na koncertu.
U
kompoziciji "Gde je DLM?" je u nekoliko mahova bila primetna intencija
za "dekonstruisanjem" formacije benda... Kako je bilo raditi sa njima? - Sa Mikcem, Žikom, Đoletom, Siljom, Borom i
Mihajlom je bilo fenomenalno raditi. Oni su pre svega sjajni muzičari,
koji vrlo brzo reaguju na svaku vrstu kompozitorske indikacije. Mi smo
u dve probe imali sklopljenu, i što je još bitnije, sjajno shvaćenu
formu kompozicije, i od treće probe smo radili na uvežbavanju i na
brušenju sitnih detalja. Njihova spremnost da stvar dovedu do sto
procenata onoga što je kompozitor zamislio, je sa moje strane bila
potpuno (neopravdano) neočekivana, i zaista sam i u toku proba, a evo i
sada, par dana nakon koncerta oduševljen bendom. Potreba za
dekonstruisanjem benda je proizašla iz moje želje da napravim
instrumental, u kojem ću i Siljin glas (zajedno sa tekstom koji bude
pevao) tretirati kao instrument. Pomalo bizaran tekst, i njegov
sonoristički kvalitet su mi pogodovali.
Domaći
rok i domaća umetnička muzika su već neko vreme u sličnoj, defanzivnoj
poziciji. Da li i koliko jedni drugima mogu da ponude? - Ovaj projekat Belefa ukazuje se kao odličan
spoj i šansa da se pokaže da u ovoj sredini potencijal postoji na
različitim stranama, samo ljudima, odnosno publici treba skrenuti
pažnju na sve što postoji. I onda neka oni sami izaberu sa čime hoće, a
sa čime neće da budu u kontaktu. Još jednom ponavljam, vrlo je važno
informisati ljude o svim pojavama (i onim najmanjim) kod nas.
Zašto ste za saradnju izabrali DLM? - DLM je bend za koji sam vezan još od
tinejdžerskih dana. I danas imam original kasetu (tada još nije bilo
diskova) prvog albuma "Dobar dan", i znam i gde i kada sam je kupio.
Sećam se, u to vreme je taj funk zvuk, sa odličnom sekcijom duvača,
pomalo blesavim tekstovima i beskrajno kvalitetnom energijom bio nešto
potpuno novo kod nas. Kasnije su sa drugim albumom i muzikom za
pozorišne predstave bili još bolji. Jedno vreme su bili zastali, nije
ih bilo, ali čini mi se da se posle ovog belefovskog koncerta sa sve
beogradskim duvačkim orkestrom, otvara jedna potpuno nova era DLM-a. I
da je uzlazna putanja tek pred njima. Mislim da će se to potvrditi i sa
izlaskom novog albuma. To su bili lični razlozi, a ono što me je kao
kompozitora privuklo bio je širok dijapazon zvuka koji postoji u
kombinaciji trube, trombona, gitare, basa, ritam sekcije i glasa. Više
nego dragocen potencijal za jednog kompozitora.
MORE
Humana misija Ministarstva za rad,
zapošljavanje i socijalna pitanja Srbije i Crvenog krsta Srbije
omogućila deci sa Kosova i Metohije letovanje u Baošićima
Dve nedelje slobode
San o moru: Deca sa Kosova u Baošićima
Jasmina Čolak Primorsko mesto Baošići kraj Herceg Novog
ugostilo je ovog leta 550 mališana iz srpskih enklava sa Kosova i
Metohije, a odmaralište Crvenog krsta Srbije pružilo im je
gostoprimstvo. Mnogi od njih nikada nisu bili na moru. Tragovi teških
uslova u kojima odrastaju vidljivi su na njihovim licima. Zreliji od
svojih vršnjaka, oni svoje želje iskazuju samo kroz misao o slobodi.
Svi oni imaju osećaj da su uskraćeni za pravo na slobodu kretanja,
druženja, pa čak i normalnog školovanja. Nedostižnim snom im se čini
ono što druga deca doživljavaju kao normalno u procesu odrastanja. - Želeo bih da steknem što više drugova i nadam
se slobodi i pomoći koja nam je neophodna - kaže, ne skrivajući suze,
Bogoljub Stanojević (13) iz sela Gotovuša, enklava Štrpce koji je posle
šest godina prvi put napustio teritoriju Kosova i Metohije. Sva deca sa kojom smo razgovarali potajno su
sanjala o moru ali pritisnuta stvarnošću ni sami nisu verovali da će im
se san ispuniti. - More u mojim mislima nije bilo tako lepo.
Deca sa Kosova ne mogu da uživaju u svom detinjstvu. Volela bih da
dođem opet i da budem slobodna. Nas gde god krenemo prati policija
KFOR. Na putu do mora sve vreme sam razmišljala kako ću slobodno da se
krećem odnosno, kako to izgleda - setno je primetila Nataša Đorđević
(13) iz sela Jažinci. Možda zrelo za svoje godine, ali svako od njih
ima svoj stav o političarima i o onome što su dosad učinili, odnosno
kako mališani kažu, nisu učinili ništa. Davidović Aleksandar koga zovu Šilja (11,5) je
pobedio na takmičenju imitatora. Na pitanje zašto je odabrao za svoju
tačku političara, a ne ličnost koja ima neko drugo zanimanje, kaže:
"Oni su mi najsmešniji jer se stalno svađaju i obećavaju, a nama nikada
niko da pomogne i olakša život. Već mi je neprijatno od njihovih izjava
da je situacija na Kosovu i Metohiji dobra, jer to nije istina. Mi
živimo u veoma teškim uslovima - kaže Šilja, napominjući ipak na kraju,
da nikada neće izgubiti nadu da će doći bolji i lepši dani. Iako ima samo 12 godina Milorad Dragičević je
imao tu nesreću da dva puta prinudno napusti dom, i bežeći od jedne
nesreće doživi još strašniju izbegličku patnju. - Do 2005. godine živeo sam u Lici, a od tada
sam sa mamom i bakom u Kolektivnom centru Elektrokosovo na Brezovici.
Prvi put sam na moru za koje sam verovao da je beskrajno. Ovde se
odlično hranimo. Pored kupanja tokom dana vreme provodim u jednoj od
radionica koje je za nas organizovao Crveni krst Srbije. Ja sam se
odlučio za obuku na računarima. U mojoj školi koja je šest kilometara
udaljena, postoji samo jedan kompjuter koji mogu da koriste samo
učenici sedmog razreda. Do pre dve godine sam išao u školu pod pratnjom
vojnika KFOR, ali nažalost, oni nas više ne prate - kaže Milorad. Nastavnici koji su sa decom došli, bolje od svih razumeju i osećaju strah ove dece. - Nastojimo da se što više druže sa drugom
decom koja u odmaralištu Crvenog krsta borave. Želeli smo da ih
izmešamo sa ljudima koji drugačije žive kako bi osetili nešto bolje i
drugačije od onog s čime su oni suočeni. Ipak, strah je duboko usađen u
njima. Ta sputanost se oseća u njihovom kretanju, ponašanju,
razmišljanju - kaže Miodrag Redžić, nastavnik fizičkog vaspitanja u
"Osnovnoj školi" Staja Marković koja se nalazi u Štrpcu. Slike prošlosti ne mogu da nestanu iz sećanja.
Dečja igra prekine se kada čuju zvuk aviona koji sleću ili poleću sa
obližnjeg tivatskog aerodroma. U njihovom sećanju avioni seju smrt i
zato oni kada ih vide ili čuju, beže u zgradu odmarališta i zatvaraju
se u sobe. Vesna Miletić, sekretar Crvenog krsta Srbije,
kaže da je planirano da i ove godine u njihovim odmaralištima letuje
3.000 mališana. - Ove godine Ministarstvo za rad, zapošljavanje
i socijalna pitanja finansiralo je boravak za 550 dece iz srpskih
enklava, a izbor mališana napravili su centri za socijalni rad sa ovog
područja. Takođe, u ovom letovalištu boravi i oko 200 dece iz
poplavljenih područja čije je letovanje omogućio Crveni krst Nemačke. Ona napominje da je Crveni krst Srbije deci
pored zabavnih sadržaja kao što su razna takmičenja, diskoteke na
Dečjem trgu, kupanja i druženja, ponudio i edukativne sadržaje kao što
su radionica za kompjutere, potom karate, novinarska i radionica za
prvu pomoć. - Sva ova korisna znanja koja u odmaralištu
deca mogu da steknu, uz stalno izučavanje principa Crvenog krsta,
kasnije će im pomoći u životu, jer su to ujedno i humani principi
života. Mališani će se posle ovog procesa socijalizacije bolje snaći u
svim životnim prilikama - kaže Miletić, dodajući da je tokom leta u
Baošiću organizovana i letnja škola Crvenog krsta, čiji su prvi
realizatori došli iz Zaječara, a trenutno u odmaralištu boravi njih
šest iz letnje škole iz Užica. - Ne treba zaboraviti humanost i želju
realizatora da leto provode sa decom pomažući im i učeći ih načelima
života - ističe Miletić.
MINIVJU
Pavol Demeš, direktor Nemačkog Maršalovog fonda za centralnu i istočnu Evropu
Slovački model za Srbiju
Slovačka manjina u Vojvodini - prednost: Pavol Demeš
Nemanja Vlačo - Pošto volim sve zemlje Jugoslavije i Balkana,
najviše priznanje Srbije i Crne Gore koje mi je dodeljeno predstavlja
za mene veliku čast, pogotovo zato što nosi naziv Jugoslovenska zvezda.
Ljubav koju osećam prema Balkanu izrazio sam i izložbom fotografija "I
love Balkans", koja je prikazana i ovde i u Slovačkoj. Ovo odlikovanje
za moj šestogodišnji rad na prostoru bivše Jugoslavije ne vidim kao
individualnu, već kao kolektivnu nagradu. Ona pripada i srpskim
nevladinim organizacijama, koje su, po meni, među najboljima u Evropi,
zatim slovačkoj diplomatiji i NVO u toj zemlji, kao i svim mojim
kolegama iz nemačkog Maršalovog fonda, čija posvećenost SCG i drugim
balkanskim zemljama ima jasan dugoročni cilj, a to je ulazak ovog
regiona u Evropsku uniju - kaže za Danas Pavol Demeš, direktor nemačkog
Maršalovog fonda za centralnu i istočnu Evropu, kome je za doprinos
demokratizaciji SCG u petak dodeljena Jugoslovenska zvezda prvog reda,
kao najviše priznanje državne zajednice.
Kako ocenjujete put Slovačke ka EU? - Od osam postkomunističkih država koje su
prošle godine pristupile EU, slovački put ka Briselu bio je
najkomplikovaniji. Zbog Mečijarove vlade, Slovačka je na određeni
period bila isključena iz procesa pregovora sa Unijom, dok su druge
zemlje te pregovore privele kraju. Međutim, "intermeco" je nadoknađen
nakon izbora 1998. i ogromnog napora celog društva da sustigne druge
države-kandidate na putu ka EU. Ulazak u evropski blok pomogao je
modernizaciji Slovačke, tako da je godinu dana nakon pridruživanja, 83
odsto Slovaka srećno što je njihova zemlja članica Unije. Zbog toga
iskustvo Slovačke jeste dobar model za Srbiju i druge zemlje, a njena
spoljna politika se nakon ulaska u EU preorijentisala u smeru pomoći
evropskim integracijama zapadnog Balkana, Ukrajine i Belorusije.
Na koji način se ta pomoć manifestuje na primeru Srbije? - Ona se odvija na više nivoa. Slovačka kao
članica EU prenosi svoja tranziciona iskustva Srbiji na državnom nivou,
a pored toga slovačke nevladine organizacije pomažu ovdašnjim srodnim
institucijama, ali i školama i raznim institutima. Fond
Bratislava-Beograd čini deo zvanične pomoći Srbiji, a istovremeno
Slovačka kao članica OECD ima obavezu pomoći drugim zemljama, pri čemu
Srbija i Crna Gora predstavlja prioritet u tom procesu. Pored toga,
smatram da i slovačka vlada i nevladine organizacije u toj zemlji mogu
da izvrše uticaj na evropske institucije, kako bi one bolje razumele
kompleksnost vaše integracije u EU. Važno je iskoristiti i prednost
toga što imamo značajnu slovačku manjinu u Vojvodini, koju možemo da
iskoristimo za dalje jačanje naših bilateralnih odnosa.
Možete li da kažete nešto o aktivnostima i politici Nemačkog Maršalovog fonda? - Nemački Maršalov fond je nezavisna američka
nevladina organizacija čiji je glavni cilj razvoj saradnje između
Evrope i Sjedinjenih Američkih Država u duhu Maršalovog plana pomoći
obnove Starog kontinenta nakon Drugog svetskog rata. Sedište
organizacije je u Vašingtonu, a jedna od šest evropskih kancelarija
nalazi se u Beogradu. U okviru te kancelarije sprovodi se projekt
Balkanski fond za demokratiju, na čijem čelu je Ivan Vejvoda, koji i
van ovog regiona važi za izuzetnog stručnjaka u oblasti kojom se bavi.
Beogradska kancelarija, inače, pokriva sve balkanske zemlje, čime se
pokazuje dugoročna posvećenost Nemačkog Maršalovog fonda uključivanju
ovog regiona u evropske institucije.
REAGOVANJA
Nije bilo diplomatskog skandala u Novom Pazaru
Povodom lažnih izjava Fevzije Murića koje su
pojedina sredstva informisanja iz Novog Pazara i Beograda iskoristila
za nastavak hajke protiv opštine Novi Pazar sa svojim neprovjerenim,
tendencioznim tekstovima i zlonamjernim konotacijama, Informativna
služba Opštine Novi Pazar izdaje sljedeće saopštenje za javnost: Informativna služba opštine Novi Pazar ovim
putem odlučno demantuje sve navode u izjavi Fevzije Murića, od
6.7.2005. godine, kao i sve tekstove koji su na osnovu toga objavljeni
u pisanim medijima iz Beograda. Novi Pazar je uvijek važio kao otvoren grad za sve dobronamjerne goste kako iz zemlje tako i iz svijeta. Prosto nas čudi otkud tolika potreba pojedinih
medija da iz Novog Pazara prenose neprovjerene i proizvoljne ocjene iz
ovog grada i otkud tolika želja da se jedna minorna politička ličnost,
kakva je Fevzija Murić u Novom Pazaru, prezentuje javnosti Srbije i da
se njegovi stavovi prenose preko cijelih strana, a izjave opštinskih
zvaničnika se "guraju" u nekoliko riječi i to još izmjenjene. Informativna služba opštine Novi Pazar
obavještava javnost da u Novom Pazaru nije došlo ni do kakvog
"diplomatskog skandala" pa ovakve izvještaje o posjeti gospodina
Mehmeta Kočaka smatra zlonamjernim i uperenim protiv interesa svih
građana u našem gradu. Gospodin Mehmet Kočak je počasni savetnik
Redžepa Tajipa Erdoana, predsjednika Partije pravde i prosperiteta,
vladajuće partije u Republici Turskoj. Gospodin Kočak je 24.5.2005.
godine bio u prijateljskoj posjeti predsjedniku opštine Novi Pazar sa
delegacijom Udruženja sandžačke dijaspore. Ovim putem Informativna služba opštine Novi
Pazar ponovo poziva sve medije na zajedničku saradnju u cilju
objektivnog informisanja o radu opštine Novi Pazar, a sve u interesu
građana Novog Pazara i Srbije. Informativna služba opštine Novi Pazar
Šta kao kompozitor mislite o rok muzici danas?
